Свети Александар, патријарх цариградски

Тридесетог августа прослављамо светог Александра, патријарха цариградског, значајну личност православне вере IV века и браниоца учења Првог васељенског сабора.

Александру.
Ослободивши се окова тела, Александре,
постао си део наслеђа Господњег.

Спомен-стих се обраћа Александру као ономе који је измакао везама тела и постао учесник Господњег наслеђа.

Пре него што је наследио светог Митрофана, Александар је био његов помоћник и представник. Митрофан је био стар и болестан, па га је Александар представљао на Првом васељенском сабору у Никеји 325. године, који је осудио Аријево учење.

Према житију, потом је обилазио епархије и цркве да пренесе одлуке 318 отаца. Упркос годинама, путовао је по Тракији, Македонији и другим крајевима Грчке. После Митрофановог упокојења наследио га је на цариградском престолу.

Као архипастир суочио се са тешкоћама аријанског спора. Црквено предање казује да је трпео притиске да допусти Арију приступ Светом причешћу. Александар је прибегао молитви, тражећи Божју помоћ. Арије је умро пре него што је остварено његово планирано враћање у црквено општење.

Свети Александар упокојио се мирно у дубокој старости. Житије које објављује Православна црква у Америци смешта његову кончину у 340. годину, у 98. години живота. Црква поштује његову постојаност у вери и пастирско служење.

Показавши се као посвећеници небеских тајни, јавили сте се свету као објавитељи божанске истине, пасући Цркву Христову на богоугодан начин: свети Александре, браниоче Тројице; славни Јоване, благодаћу однеговани; и Павле, први међу свештеницима. Зато вас прослављамо.

Песма прославља Александра, браниоца Тројице, Јована, одгајеног благодаћу, и Павла, истакнутог међу свештеницима: небеске тајноводце који су богоугодно напасали Цркву Христову и свету откривали божанску истину.